Zagorske štrukle

Kad sam ih posluživala svom mužu rekla sam nemoj očekivati da su kao iz Esplanade hotela jer mi uvijek nabija na nos da je on kao mali uvijek jeo štrukle u Esplanadi a ti štrukli su naravno najbolji a hvala bogu od kada je došao na more jadničak nije ni omirisao štrukle i koje su bile tako fine da i dan danas osjeća njihov okus i miris  a ja sam si mislila pravi štrukli moraju biti sa zagorskih brega onako fini preliveni domaćim vrhnjem i zapečeni.

Radila sam ih više puta i po različitim receptima i nekad malo manje uspješno a nekad malo više.Ovi Nadini se jako fino umijese i ostavila sam ih na sobnoj temperaturi da malo prodišu.A za to vrijema sam umutila nadjev od pola kile sira, dodala 1 dcl kiselog vrhnja i jedno jaje i prstohvat soli.
Za tijesto je potrebno 300 g glatkog brašna
                                      1 dcl mlake vode
                                        prstohvat soli
                                      1 jaje
                                     2-3 žlice ulja-ja stavila tri
E sad dolazi onaj dio na kojem sam uvijek padala ali sad začudo se fino rasteglo i pod prstima se lijepo vuklo,
krajeve sam odrezala i namazala nadjevom rubove a sredinu uljem i pomoću stolnjaka fino zarolala i stavila peći u male nauljene zdjelice.Naravno kako je Nada rekla na 200 C i kad su fino dobili boju sve ih bogato zalila slatkim vrhnjem u kojem sam umutila jedno jaje.
E sad se vraćamo na početak priče i pitanje moje bolje polovice a šta ovo ne možeš i ćešće raditi što bi se dalo zaključiti da je i sin Esplanade zadovoljan i tako se zagorski štrukli rade daleko od zagorskih brega na moru i pod burnom Učkom i ja čisto zadovoljna.A ovo je i naravno moja ulaznica za igricu Kuvarijacija kojoj se priključujem s zadovoljstvom.